Vino i rakija

U Halubju se najviše pilo vino. Bijeloga grožđa je bilo više nego crnoga pa se je crno vino pilo samo za posebne prigode. Svakodnevno se pak bijelo vino miješalo s vodom (tzv. bevanda), osim za ručak kad se popilo decilitar čistoga vina. Nedjeljom, kada se išlo u gostionicu, pio se gemišt – špricer. Vino se je stavljalo i u čaj – ljeti se je pio hladan, a zimi topao.

Kako se nikad ništa nije bacalo, tako su se i komine koristile. Komine od crnog grožđa koristile su se za kiseljenje repe, a sve drugo za kuhanje rakije. Rakija se kuhala nakon završetka drugih poslova, iza blagdana Svih svetih. Najčešće je u selu bio jedan kotao za kuhanje rakije, a kako komine nisu mogle dugo stajati, kuhalo se i cijelu noć kako ne bi propale. Svatko tko je koristio kotao, nešto je platio za to. Rakija se dugo pekla pa su susjedi dolazili, pričali, kušali. U žar bi stavili krumpir u kori prerezan na pola – polovice.

Voća je u Halubju bilo malo, ali se je dogodilo da je godina rodna i da se nije moglo sve pojesti, pa, da ne propadne, voće se je pobralo, gnječilo i od njega se je kuhala voćna rakija. Najviše je bilo divlje šljive (amule), a u njih bi se stavilo i bijelih šljiva kad bi rodile. Kad je završila fermentacija (10-15) dana, trebalo je skuhati rakiju. Voće sazrijeva ljeti kad je najviše posla, a s rakijom treba potrošiti dosta vremena. Zbog svega toga u Halubju se nije često radila voćna rakija, a nije bila ni jako cijenjena.

Posebno je bila cijenjena brinjevača za koju treba puno vremena i muke. Brinje su bobice koje rastu na smreki. U Halubju ih je malo pa su ih išli brati u goru. Smreka je bodljikava, a bobice su malene. Brinje se beru tako da se štapom tuče po smreki, a bobice padaju u jutenu vreću ili nešto drugo što se stavi ispod. Usprkos tome, poslije svejedno treba prebrati iglice.

Očišćene brinje moraju se gnječiti u posebnom mlinu, a onda se u njih nalije voda. Sve se prekrije daskom na koju se stavi nešto za težinu. Tako se kisele najmanje mjesec dana, a onda se stave kuhati u kotao kao lozovača. No, od komine odmah teče prava rakije, a od brinja ne. Najprije teče mutna tekućina u kojoj je i brinjevo ulje. Pomoću posebne posude ulje se odvoji i spremi, a ostatak se prekuha u rakiju. Od vreće brinja može se skuhati jedan kotao rakije, a dobiju se dva decilitra ulja.